Razgovor sa Jelenom Uverić

Razgovor koji sledi objavljen je u rubrici „Gde su i šta rade“ školskog elektronskog časopisa „Rastko“ decembra ove godine (http://www.svetisava.edu.rs/fajl/rastko_br_13.pdf).

Sa Jelenom je razgovarala Ivana Šućur iz VI3:

Nedavno sam imala priliku da upoznam zanimljivu devojku, nekada vukovca naše škole, sada učenicu IV razreda kikindske Gimnazije, društveno-jezičkog smera, Jelenu Uverić, a evo delića našeg razgovora.

Po čemu ćeš pamtiti osnovnu školu?
Definitivno po razredu, ponašanju, po razrednoj starešini Dragani Videnov...

Koji su ti bili omiljeni nastavnici, predmeti, časovi?
Omiljeni predmet mi je bila matematika. Iz ovog predmeta sam išla i na brojna takmičenja. Što se tiče nastavnika, definitivno Zoltan Kanalaš, koji je neverovatno pametan čovek... Moram da pomenem i Milana Danića, koji je fiziku, koju ne volim, pretvorio u zanimljiv čas.

Pomenula si takmičenja iz matematike, da li si učestvovala na još nekim takmičenjima?
Učestvovala sam na takmičenjima iz jezika, a pisala sam i literarne radove za koje sam dobijala mnogobrojne nagrade i diplome.

Koja ekskurzija ti je ostala u sećanju?
Kada smo posetili Đerdap, u sedmom razredu... Pamtiću je najviše po druženju i nezaboravnoj, noćnoj utakmici fudbala.

Da li se još družiš sa društvom iz osnovne?
Sa većinom da...

Sada si u Gimnaziji. Zašto si se odlučila, baš za tu školu?
Dvoumila sam se kada je trebalo da upišem Gimnaziju, ali još nijednom nisam zažalila zbog toga. Na neki način, gimnazija pruža najviše mogućnosti za dalje školovanje i odabir fakulteta. Škola kao škola, bitno je kako se mi postavimo prema njoj - može da bude teška, ali i laka.

Čula sam i da se uspešno baviš folklorom. Reci mi nešto o tome.
Bavim se folklorom već jedanaest godina, tačnije, od trenutka kad smo prvi put igrali u školi. Svidelo mi se, pa sam odlučila da nastavim.

Koliko puta nedeljno imaš probe?
Tri puta igračke i tri puta pevačke probe.

Ko sa vama radi?
Koreograf nam je Igor Popov, a sa pevačkom grupom radi Magdalena Šebul.

Da li pamtiš prvi nastup?
Da, verovatno zbog treme i zbunjenosti.

Da li postoji osoba za koju bi mogla reći da je tvoj idol?
Mogu reći da mi je moj bivši trener Igor Bilić veoma drag, što se tiče folklora.

Čula sam da si učestvovala na volonterskim kampovima. Kako je to izgledalo?
Bila sam na Uneskovom kampu prošlog aprila kod nas. Pošto je ovaj kamp rezultat saradnje naše Gimnazije sa školama u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj i drugim zemljama učesnicama, u septembru sam posetila i Sloveniju. Priča oko kampa me je oduševila i navela da se više angažujem za takve stvari. Učešćem na kampu sam shvatila koliko takav rad pomaže u nekim drugim stvarima u životu. Pružila mi se prilika da upoznam mnogo svojih vršnjaka iz inostranstva, pa i da usavršim strane jezike.

Pošto ove godine završavaš Gimnaziju, da li već razmišljaš o fakultetu?
Još nisam odlučila šta ću upisati, dvoumim se između geografije i sociologije.

Šta radiš u slobodno vreme?
Obično ga nema mnogo, ali uglavnom izlazim sa društvom.

Muzika koju slušaš je...
Slušam pop-rok i zabavnu.

Omiljeni film?
Definitivno „Titanik“.

Omiljena knjiga?
Ima ih mnogo, ali izdvajam Sremčevu „Zonu Zamfirovu“.

Imaš li kućnog ljubimca?
Veliki sam ljubitelj životinja, to potvrđujem i njihovim brojem. Imam tri psa i deset mačaka.

I za kraj, šta poručuješ osmacima?
Dobro razmislite o izboru srednje škole.

A mlađim drugarima?
Uživajte dok još možete.

Hvala ti na ovom razgovoru i želim ti mnogo uspeha.

Intervju sa Tijanom Velemirov

Intervju koji sledi objavljen je u rubrici "Gde su i šta rade" školskog časopisa "Rastko" maja 2009. (http://www.svetisava.edu.rs/fajl/rastko_br_8.pdf):

Nedavno sam imala zadovoljstvo da popričam sa Tijanom Velemirov, bivšim đakom generacije naše škole, sada učenicom III razreda Ekonomske škole. Evo delića našeg razgovora.

Čega se najradije sećaš iz svog osmogodišnjeg školovanja?

To je sigurno Republičko takmičenje iz srpskog u Tršiću. Pamtim ga zato što mi je jedna od najvećih želja u osmom razredu bila da učestvujem na ovom takmičenju. Put je trajao četiri dana, jer smo razredna i ja bile na premijeri „Da Vinčijevog koda“ i prespavale u Beogradu, a u povratku svratile do Novog Sada. Bila sam sedma i malo se razočarala.

Koja ekskurzija ti je ostala u sećanju?

Ekskurzija u VIII razredu: Šarganska osmica, Bajina bašta, Drvengrad. Pamtim je po druženju.

Da li se još družiš sa drugarima iz osnovne škole?

Njih petoro je u mom odeljenju i u srednjoj školi, ali kada se vidim sa drugima ispričamo se.

Koje predmete si najviše volela u osnovnoj školi?

Engleski, srpski, matematiku, fiziku, hemiju (iz ovih predmeta sam išla i na takmičenja) i istoriju. Još se sećam svega što sam tada naučila.

Koje nastavnike nikad nećeš zaboraviti?

Svoju razrednu Dragicu Vukša zbog druženja koje i danas traje, nastavnika fizike Milana Danića zbog šala, nastavnicu matematike Desanku Čepelnik, jer je veoma dobro objašnjavala,...

Koji je tvoj recept za dobijanje Plakete Sveti Sava, a zatim i za đaka generacije?Treba se posvetiti učenju, shvatiti da je znanje potrebno, da ne radiš ni za koga nego za sebe. Pored toga treba ići na takmičenja, ne samo zbog nagrade za trud, nego i zbog upoznavanja drugih. Tako se stiče poštovanje od drugih ljudi.

Da li imaš slobodnog vremena?

Sada trenutno nemam.

Čime se baviš?

Bila sam na raznim seminarima, za koja uglavnom čujem od drugarica ili u školi. Jedan od najznačajnijih je „Škola ljudskih prava za mlade“. Na seminarima slušam o Evropskoj uniji i sličnim temama o kojima nemam priliku da slušam u školi.

Čula sam da si išla u Ameriku. Ispričaj nam nešto o tom putovanju.

Profesorica engleskog nam je predložila da na engleskom napišemo nešto na temu „Život u multietničkoj sredini i tolerancija među narodima“, što sam ja i učinila. Posle razgovora, izabrana sam da sa još nekoliko srednjoškolaca iz Srbije učestvujem na seminarima u Americi. Boravila sam u jednoj porodici u Tulsi, Oklahoma dve nedelje, u glavnom gradu Vašingtonu 5 dana i još 5 dana u jednom malom mestu u državi Vermont. Tu smo bili smešteni u studentskim domovima. Nakon toga, imali smo obavezu da u svom gradu sprovedemo projekat u vidu radionica na temu tolerancije sa učenicima V i VI razreda.

Iako imaš još godinu dana za razmišljanje, da li već znaš šta ćeš posle srednje škole?

To je teško pitanje. Još uvek se nisam odlučila. Dugo sam želela da se bavim novinarstvom, a sada me interesuju ekonomija i pravo. Pa, videćemo.

Hvala ti na razgovoru i želim ti mnogo uspeha.

Milica Bozitovac, VIII2

Опроштај

У школској трпезарији, уз песму и игру, прослављен је последњи дан у основној школи. Фотографија је преузета са сајта школе.

Вуковци

Јуна 2006. уприличена је свечаност у амфитеатру Педагошке академије, где су најбољи ученици добили Вукове дипломе, а Тијана Велемиров, захваљујући успешном учешћу на бројним такмичењима, проглашена за ђака генерације.

Фотографије су преузете са сајта школе.

Добитници Плакете свети Сава

На Дан школе 2006. неколико наших ђака добило је Плакете светог Саве за одличан успех и примерно владање од првог до осмог разреда. Поносни носиоци Плакете су: Бориславка Брчин, Јована Милешевић и Алиса Француски из VIII1, Горан Лаковић из VIII2, Тијана Велемиров, Јелена Јеринкић и Светлана Угринов из VIII3, Јелена Уверић из VIII4 и Андреа Карачоњи и Дијана Сабо из VIII5.

Фотографије су преузете са сајта школе или су скениране верзије постојећих из архиве.

Мој живот је мој избор (дечији радови)

Живот - чудна је то појава! Кажу да свако има прилике да одабере да ли ће у њему уживати, дочекати срећно и старе дане, и отићи - напустити га, као нормалан човек, или ће га, као многи млади, сам себи одузети. Сви познају најгоре отимаче живота. Алкохол, дрога и дуван убили су на милионе оних који су у њима уживали, али и многе друге - невине, који су испаштали због зависника, можда били њихове жртве. У мојој околини има доста пушача. Они су људи који руше своје, моје и здравље многих других. На велику жалост и алкохолизам је у нашој земљи, али не само ту, веома заступљен. Кафане, које се налазе на сваком ћошку и увек су пуне, а у рану зору из њих се пијанци само пребаце у оближње канале где дочекају следећу ноћ. То је страшно за видети, али ипак је тако. Због свега што сам досад видела, већ сам сама изабрала свој начин живота, а ако се будем нашла у средини која користи неку од ових ствари, надам се да ћу успети да се изборим и наставим као и до сада. Желела бих да свима који су у вртлогу болести зависности, пожелим срећно и успешно одвикавање за њихово, а и добро свих других људи.

Јелена Уверић

Пре неколико дана, мама ми је рекла да је у нашем граду умро младић од превелике дозе дроге. То није први пут, на жалост. О томе ми млади ретко чујемо и не размишљамо много.
Први пут са појмом дроге и алкохола упознала сам се у школи. О томе нам је причала учитељица. О дроги су ми причали и родитељи, али у сећању ми је остала реклама са телевизије, где млади причају о свом животу, након чега се појављује слоган "Играј за живот, дрога - не".
Често сам размишљала због чега млади прелазе "границу" и крену пут дроге и алкохола. Старији говоре о незадовољству младих, о поремећеним односима у породици, о бесмислености живота, о радозналости. Ја не знам због чега моји вршњаци и старији почињу да користе дрогу. Вероватно из радозналости, или да би се истакли у друштву и били примећени, али знам да тада настају велики проблеми и за њих и за њихове породице. Постају одбачени и осрамоћени.
Знам да свако има свој избор у животу. Надам се да нас наша радозналост и бунтовност неће однети стазом смрти. Ја волим смех и игру, волим сунце и ливаде и мој пут је живот.

Биљана Матејин

Сваки човек има право да бира начин свог живота. Понекад људи крену погрешним путем из много различитих разлога, утеху траже у алкохолу, опојним средствима... мислећи да ће им то решити проблеме.

Врло често обилазим своју баку, остајем тамо по цело поподне. У близини њене куће налази се кафана увек препуна пијанаца.
Пре око месец дана сам присуствовала нечему што ме је јако потресло. Дечак од тринаест година молио је своје родитеље да изађу из кафане и оду својој кући. Нису пуно обраћали пажњу на њега. Ипак, после сат времена су кренули. Призор је био ужасан; отац и мајка, толико пијани да једва ходају, свађали су се, псовали, док је дете тужно ишло за њима. "Какву будућност може да има тај дечак?", помислила сам у себи. "Шта га чека у даљем животу? Да ли ће и он кренути стопама својих ротитеља? Чиме је тај дечак заслужио што нема срећно детињство као ја, као моја сестра, брат? Зашто је осуђен на такву патњу?"
Знам да случај овог дечака није једини, има још много таквих. Да ли они имају неки избор за свој даљи живот, како им помоћи?
Иако наслов ове приче гласи: Мој живот је мој избор, овакав живот не бих никоме пожелела.

Дијана Биро

Углавном свако људско биће жели да проба дрогу, или цигарете. Да ли ће то бити у његовом друштву, или ће га на улици зауставити и понудити, свеједно је. Тиме ће угрозити своје здравље, а и здравље других.
Родитељи ми често причају о болестима и наводе ме да негативно размишљам о томе. Пажљиво их слушам. Не могу да верујем у то шта све одрасли, а и деца раде себи знајући, или не знајући шта их чека.
У многим часописима постоје фотографије зуба, ноге и плућа пушача. Често конзумирање никотина доводи до зачепљења крвних судова. Тако настаје болест звана "пушачка нога". У почетку болесник има осећај хладноће и одузетости ноге. Али у најгорем случају може доћи до изумирања ткива.
У устима пушача лакше се размножавају бактерије. Десни су много осетљивије и врло лако настају инфекције. Најгоре што се може десити је да зуби почну да испадају.
Катран у диму цигарете се задржава а ткивима и плућа пушача попримају црну боју. То омета рад плућа и због тога се јављају драстичне сметње у дисању. Ужасно!
Мој отац је такође био пушач. Многи његови другови оболели су од рака плућа. У њиховом друштву, пре неколико година, тата је пробао прву цигарету. Свидело му се и наставио је пушити. Убрзо је схватио колико је то штетно по његово здравље, а мени је било много лакше јер сам била против тога. Тиме је шкодио и људима у својој близини.
Пушење и дрога стварају велику зависност, а особа која пуши једну цигарету дневно смањује свој животни век за десет година.
Никада нисам пушила и сигурна сам да никада нећу ни почети. Стварно је ужасно кад други људи поред мене пуше и на тај начин угрожавају и моје здравље.

Тијана Бабић

Шах на Тргу