Мој живот је мој избор (дечији радови)

Живот - чудна је то појава! Кажу да свако има прилике да одабере да ли ће у њему уживати, дочекати срећно и старе дане, и отићи - напустити га, као нормалан човек, или ће га, као многи млади, сам себи одузети. Сви познају најгоре отимаче живота. Алкохол, дрога и дуван убили су на милионе оних који су у њима уживали, али и многе друге - невине, који су испаштали због зависника, можда били њихове жртве. У мојој околини има доста пушача. Они су људи који руше своје, моје и здравље многих других. На велику жалост и алкохолизам је у нашој земљи, али не само ту, веома заступљен. Кафане, које се налазе на сваком ћошку и увек су пуне, а у рану зору из њих се пијанци само пребаце у оближње канале где дочекају следећу ноћ. То је страшно за видети, али ипак је тако. Због свега што сам досад видела, већ сам сама изабрала свој начин живота, а ако се будем нашла у средини која користи неку од ових ствари, надам се да ћу успети да се изборим и наставим као и до сада. Желела бих да свима који су у вртлогу болести зависности, пожелим срећно и успешно одвикавање за њихово, а и добро свих других људи.

Јелена Уверић

Пре неколико дана, мама ми је рекла да је у нашем граду умро младић од превелике дозе дроге. То није први пут, на жалост. О томе ми млади ретко чујемо и не размишљамо много.
Први пут са појмом дроге и алкохола упознала сам се у школи. О томе нам је причала учитељица. О дроги су ми причали и родитељи, али у сећању ми је остала реклама са телевизије, где млади причају о свом животу, након чега се појављује слоган "Играј за живот, дрога - не".
Често сам размишљала због чега млади прелазе "границу" и крену пут дроге и алкохола. Старији говоре о незадовољству младих, о поремећеним односима у породици, о бесмислености живота, о радозналости. Ја не знам због чега моји вршњаци и старији почињу да користе дрогу. Вероватно из радозналости, или да би се истакли у друштву и били примећени, али знам да тада настају велики проблеми и за њих и за њихове породице. Постају одбачени и осрамоћени.
Знам да свако има свој избор у животу. Надам се да нас наша радозналост и бунтовност неће однети стазом смрти. Ја волим смех и игру, волим сунце и ливаде и мој пут је живот.

Биљана Матејин

Сваки човек има право да бира начин свог живота. Понекад људи крену погрешним путем из много различитих разлога, утеху траже у алкохолу, опојним средствима... мислећи да ће им то решити проблеме.

Врло често обилазим своју баку, остајем тамо по цело поподне. У близини њене куће налази се кафана увек препуна пијанаца.
Пре око месец дана сам присуствовала нечему што ме је јако потресло. Дечак од тринаест година молио је своје родитеље да изађу из кафане и оду својој кући. Нису пуно обраћали пажњу на њега. Ипак, после сат времена су кренули. Призор је био ужасан; отац и мајка, толико пијани да једва ходају, свађали су се, псовали, док је дете тужно ишло за њима. "Какву будућност може да има тај дечак?", помислила сам у себи. "Шта га чека у даљем животу? Да ли ће и он кренути стопама својих ротитеља? Чиме је тај дечак заслужио што нема срећно детињство као ја, као моја сестра, брат? Зашто је осуђен на такву патњу?"
Знам да случај овог дечака није једини, има још много таквих. Да ли они имају неки избор за свој даљи живот, како им помоћи?
Иако наслов ове приче гласи: Мој живот је мој избор, овакав живот не бих никоме пожелела.

Дијана Биро

Углавном свако људско биће жели да проба дрогу, или цигарете. Да ли ће то бити у његовом друштву, или ће га на улици зауставити и понудити, свеједно је. Тиме ће угрозити своје здравље, а и здравље других.
Родитељи ми често причају о болестима и наводе ме да негативно размишљам о томе. Пажљиво их слушам. Не могу да верујем у то шта све одрасли, а и деца раде себи знајући, или не знајући шта их чека.
У многим часописима постоје фотографије зуба, ноге и плућа пушача. Често конзумирање никотина доводи до зачепљења крвних судова. Тако настаје болест звана "пушачка нога". У почетку болесник има осећај хладноће и одузетости ноге. Али у најгорем случају може доћи до изумирања ткива.
У устима пушача лакше се размножавају бактерије. Десни су много осетљивије и врло лако настају инфекције. Најгоре што се може десити је да зуби почну да испадају.
Катран у диму цигарете се задржава а ткивима и плућа пушача попримају црну боју. То омета рад плућа и због тога се јављају драстичне сметње у дисању. Ужасно!
Мој отац је такође био пушач. Многи његови другови оболели су од рака плућа. У њиховом друштву, пре неколико година, тата је пробао прву цигарету. Свидело му се и наставио је пушити. Убрзо је схватио колико је то штетно по његово здравље, а мени је било много лакше јер сам била против тога. Тиме је шкодио и људима у својој близини.
Пушење и дрога стварају велику зависност, а особа која пуши једну цигарету дневно смањује свој животни век за десет година.
Никада нисам пушила и сигурна сам да никада нећу ни почети. Стварно је ужасно кад други људи поред мене пуше и на тај начин угрожавају и моје здравље.

Тијана Бабић