Западну Србију обишли смо почетком новембра 2005. године. Посетили смо Текериш, Вуков Тршић, манастир Троношу, а након бесане ноћи имали прилику да се провозамо пругом уског колосека, познатом Шарганском осмицом, и попнемо се до Кустиног Дрвенграда.
Дани лудаје (дечији радови)
ЛУДАЈА
Као булка дивна,
Као ружа бајна,
Као лала лепа,
Као када сјајна.
Не би` мог`о смислит`,
теби лепше име,
па ни да те поредим,
са златоме свиме.
У равном Бантау,
има те за ситниш,
ал` људи забораве,
кол`ко пуно вредиш.
Не брини се, ти,
твоје време долази,
али кратко траје,
и брзо одлази.
Драгољуб Грујин
ЛУДАЈА
Зовем се Страшко Страшић, усамљен чувам поља, и једино се насмејем када нека плашљива птица прхне у небо.
Једном кад се спуштао сумрак, док је тама полако клизила, осетио сам да ми нешто везује ноге. Чудан конац ми се пео уз тело, обавијао руке, али тек када је додирнуо моје сламнато лице, схватио сам да се то врежа оближње лудаје обавија око мене. Родила се љубав. Заљубљено сам је чувао од птица и ветра. И чудио се људима који су нас гледали, а нису схватили нашу љубав.
Биљана Матејин
Као булка дивна,
Као ружа бајна,
Као лала лепа,
Као када сјајна.
Не би` мог`о смислит`,
теби лепше име,
па ни да те поредим,
са златоме свиме.
У равном Бантау,
има те за ситниш,
ал` људи забораве,
кол`ко пуно вредиш.
Не брини се, ти,
твоје време долази,
али кратко траје,
и брзо одлази.
Драгољуб Грујин
ЛУДАЈА
Зовем се Страшко Страшић, усамљен чувам поља, и једино се насмејем када нека плашљива птица прхне у небо.
Једном кад се спуштао сумрак, док је тама полако клизила, осетио сам да ми нешто везује ноге. Чудан конац ми се пео уз тело, обавијао руке, али тек када је додирнуо моје сламнато лице, схватио сам да се то врежа оближње лудаје обавија око мене. Родила се љубав. Заљубљено сам је чувао од птица и ветра. И чудио се људима који су нас гледали, а нису схватили нашу љубав.
Биљана Матејин
ИСПОВЕСТ ЛУДАЈЕ
На њиви сам рођена,
тамо сам и расла,
после су ме узели,
за питу сам сласна.
Име ми је Лудаја,
сваког газду мрзим!
Презивам се Лудајић,
са децом се дружим.
Сањала сам да преживим,
на њиви да останем;
жеља ми се оствари-
зелена сам била!
Остала сам сама,
тако ми се чинило,
ал` ето ти још једна,
дошла да се дружимо.
Другарице постасмо,
сад заједно живимо!
Поздрав оним осталим:
„Овде је предивно.“
Јелена Уверић
ЛУДАЈА
Лудаја, лудаја, то бар свако зна,
ко парченце загризе, тај за себе не зна!
Кад помислиш на питу коју баба прави,
стомак ти закрчи, и само она је у глави.
Лудаја, лудаја, то бар свако зна,
у Кикинди је веома популарна.
Године сваке постоји дан
кад се лудаји обележи рођендан.
Али ни то није све,
увек нека побеђује!
Највећа лудаја показује се свима
и поносно стоји пред људима.
Дијана Биро
Златни топ
Манифестација „Дани лудаје“ традиционално је одржана од 7. до 9. октобра 2005. Најмлађи Кикинђани су тада имали прилику да се такмиче у штафетној трци с лудајама, брзом једењу бундеваре, цепању семенки, прављењу маски од лудаја, али и у шаху. Моји ђаци, Ненад Милићев, Дамир Сивчев и Станислав Алмаши, учествовали су у шаховском турниру под називом „Златни топ“, а најуспешнији је био Дамир - Дача, који је освојио треће место.
Пријавите се на:
Постови (Atom)